Uspomena na bebinu prvu godinu

Ako pitate bilo koju mamu, prva godina bebe strašno brzo prođe. I kako bi smo je, barem na papiru, sačuvali i ostavili uspomene na bebine prve dane, prve osmehe, pokrete, napredovanje, kako se beba menja i raste, možemo napraviti nekoliko fotografisanja tokom prve godine.

Ovde je primer fotografija koje obeležavaju Lelinu prvu godinu, fotografisala sam je kao novorođenče, pa sa pola godine i sa godinu dana. Evo kratkih utisaka i odabranih primera sa svakog od naših druženja. Počeću od poslednjeg, najsvežijeg fotografisanja, unazad. 🙂 Kako vremenom sve više razvijam svoja fotografisanja, sada već imam mali kućni studio, koji je započeo u mojoj dnevnoj sobi. Vremenom sam nabavila sve više rekvizita, krevetića, ćebenaca, pozadina i stekla više iskustva, pa su nam novije fotografije sigurno i zbog toga lepše, jer sada mogu da napravim čitav mali kutak sa ambijentom za savršenu fotkicu. 🙂

Na kraju teksta čekaju vas i utisci Lelinih roditelja o fotografisanjima. 🙂

Lela sa godinu dana

Lelino rođendansko fotografisanje uradili smo tačno godinu dana od prvog, sa godinu i dvadeset dana. Uvek se obradujem kada mi na fotografisanje dođe bebica sa kojom sam se već upoznala, i kada imam tu divnu ulogu da posmatram i beležim kako raste. Kako su nam prethodna fotografisanja prošla vrlo glatko i veselo, na ovom smo se prosto iznenadili što Lela nije baš bila oduševljena našim idejama. 🙂 Ali ubrzo je shvatila da je ovo samo neka vrsta igre i razveselila se, pa smo uspeli napraviti baš slatke fotografije. Deo fotografisanja je bio unutra, a deo napolju u prirodi. I za ovakva, jednogodišnja fotkanja, to mi je idealna kombinacija- prvo unutra izmenjamo neke slatke postavke i odelca, a onda napolju napravimo lepe spontane porodične fotografije. Mami su fotografije sa ovog viđanja omiljene, a i meni jer krunišu naših godinu dana druženja. 🙂

Mala digresija: Često me mame zovu da fotografišem dečiji rođendan, jer misle da je sjajna prilika da naprave lepe fotografije svom detetu tada. Na proslavi vam ne mogu uraditi ništa slično  poput ovih mojih fotografija zbog kojih me zovete, zato najtoplije preporučujem svim mamama da svoje rođendance dovedu kod mene na fotografisanje kako bi smo na miru (bez frke i žurbe koja obavezno prati svaki rođendan) napravili lepe dečije portrete za uspomenu na ovaj period. Proslave ne fotografišem, jer na njima ne mogu da napravim ovakve fotkice kakve volim da pravim. Neki drugi fotografi bolje se od mene snalaze na proslavama, pa to prepuštam njima. 😉

 

Preslatka Lela kao mali jednorog
  Radi tradicije sa prošlih fotografisanja, napravila sam i jednu postavikicu u koripci 🙂
U svečanoj suknjici i sa rođendanskim banerom 🙂
Jedna ne baš rođendanska ali meni preslatka retro-baby kombinacija 🙂
Jedno rođendansko svečano odelce. Ko prati moj rad zna da sama šijem ova odelca, ovo je prvo veće koje sam napravila i meni je Lela u njemu potpuno neodoljiva 🙂
Moja omiljena pozadina za dovlačenje proleća unutra 🙂
I za kraj izašli smo napolje za zajedničke fotografije

Lela sa pola godine

Ovo je bilo naše najveselije fotografisanje. Lela je bila jednostavno savršeno raspoložena. Kada me roditelji pitaju da fotografišem veće bebice, savetujem ih da to bude do bebinih pola godine, jer kasnije bebe manje žele da sarađuju (mada imala sam i neke vrlo vesele bebe od 9 meseci, ali sa starijima je lutrija kako će biti raspoloženi 🙂 ). Što su bebe starije, više roditelji učestvuju u fotografisanju zabavljanjem bebe, kako bi beba fotkanje shvatila kao igru i bila vesela. Lela je malo sedela, malo ležala, malo se podizala na ručice, i dala nam je zaista pregršt osmeha i slatkih pozica.

Lela u korpici i slatki detaljčići. Mame nekad misle da njihove bebe neće hteti u korpicu, ali verujte mi, 99 % beba obožava ovu pletenu korpicu i rado će u nju. 🙂
Lela kao blago 🙂
Stidljivi osmeh 🙂
Lelica u mom omiljenom šumskom odelcetu 🙂
Bila je vesela u svim pozama 🙂
I na kraju je zaspala, grli svoju omiljenu igračkicu.

 

Lela kao novorođenče

Lelu sam upoznala sa njenih 20 dana, bila je vrlo ozbiljna i studiozna bebica, imala je još tada pametan pogled i izgledala je starije i zrelije za svoj uzrast. Prvo fotografisanje bebe savetujem da uradimo što ranije, sa bebinih 7-20 dana, da pokušamo da preduhitrimo grčeve i čišćenje kože. Bebi će prvo fotografisanje najlakše proći dok je još mala i pospana sa čvrstim snom koji nam dozvoljava smeštanja u razne pozice (i umotavanja u draperije, tada se još u tome nisam izveštila pa nemamo i takve primere, ali sad imamo i tu opciju). . Sa našeg prvog druženja Lela ima i spavajuće i budne fotografije, što je najčešće tako. Napravili smo 15ak različitih kombinacija (što je više nego što inače uradimo, uglavnom imam 10ak promena na fotografisanju). Većina rekvitzita koje smo koristili su moji i dostupni su nam na fotografisanju, a Lelini roditelji poneli su i neke svoje kreativne detalje koje smo iskoristili. Evo primera sa prvog fotografisanja:

ove dve fotkice u sivom prugastom odelcetu su mi omiljene, jer mi nekako najbolje predstavljaju Lelicu i njen pametni pogled
Lelini roditelji vole da putuju i zato smo napravili i ovakvu fotografiju. Ovo je njihova mapa na kojoj su posećene države u raznim bojama
Lela sa svojim cipelicama 🙂
Uspavana Lela
Sa fotografijama sa venčanja svojih roditelja
Lelina mama se iz hobija bavi crtanjem, a tata se bavio vaterpolom, pa smo napravili fotografije za oboje sa ovim motivima
Još slatkih uspavanih fotkica

 

Lelu smo fotografisali na pola godine, a neka najobimnija opcija uspomene na prvu godinu je da fotografisanje bude na tri meseca: prvo kada je beba novorođenče, uglavnom spava i tada je sjajna za sva nameštanja i poziranja, zatim sa 3 meseca, kada se već uveliko smeje, reaguje, lik joj se polako menja, pa sa 6 meseci kada već ima čitavu paletu preslatkih izraza lica, kada se vrlo stabilno podiže na ručice, počinje da seducka, pa sa 9, kada divno sama sedi, uspinje se, i sa godinu dana kada je već prava mala osoba koja zna šta voli, šta želi i diktira nam kako ćemo je fotkati. 🙂

 

Utisci mame i tate sa fotkanja

Evo i šta Lelini roditelji kažu o našim druženjima i ovakvoj uspomeni:

Prva godinica svakog deteta je neprocenjiva. Odlučili smo se za 3 fotografisanja da obeležimo tri različita perioda te prve godine. Ono prvo najnežnije, bebeće, drugo gde je beba već dovoljno stasala da sedi sama i pravi sebi svojstvene ekspresije, i treće da se obeleži napuštanje tog najdivnijeg perioda bebe koji tako brzo prođe. Svako fotografisanje je bilo sebi svojstveno i drugačije. Prvo fotkanje je trebalo da bude sa više fotografija gde beba spava, ali kod nas je bilo obrnuto. Od starta nam je Lela pokazivala kakav karakter ima i da sa njom nema stereotipa. Na kraju su mi fotke gde pomno prati aparat bile najdraže. Drugo fotografisanje je već druga priča. Bebu sa 6 meseci sve interesuje, sve istražuje. Neće bas da sedi ili leži kako je namestite. Svi rekviziti su joj veoma interesantni. Ovo fotografisanje je prošlo kao igra . Za kratko vreme smo promenili dosta kombinacija i dobili smo nežne fotografje pune osmeha. Meni najdraže je bilo poslednje fotografisanje, godinu dana posle prvog. Lela je prohodala, nameštanje u zamišljene kombinacije je nemoguće. Ostala sam pod utiskom kako tako malo dete ima već ozbiljan karakter. Fotografije koje je Smiljka napravila su savršene, niko ne bi naslutio koliko je uloženo truda i koliko smo Lelu morali da zanimamo da bi Smiljka napravila par kadrova. Skoro sve slike su na tom poslednjem susretu bile veoma spontane i svojstvene pa su mi zato i najdraže. Smiljkin slogan “Za najlepše uspomene stvaranja vaše porodice” sve u potpunosti opusuje. Ostale su nam zabeležene na najlepši nacin uspomene iz te najdivnije i najnežnije godine.

Jelena, Lelina mama

 

Odluka o tri fotografisanja nije teško donesena. Već posle prvog druženja sa Smiljkom, znali smo da ćemo se slikati još neki put i tako zaokružiti prvu godinu odrastanja naše bebe. Mislim da je predivna stvar uraditi tako nešto iz više razloga, a neki od njih su prvenstveno, što zivimo u digitalnom dobu gde sve ostavljamo na telefonima, računarima… Ovako dobijete fenomenalne, profesionalne fotografije, u odlično zamisljenom i urađenom albumu, a kako smo se više puta slikali, imamo mogućnost da pratimo i rast deteta. Deca se menjaju iz dana u dan i to svi mi primećujemo, ali je vrlo teško setiti se kolike su vizuelne promene u periodu od npr. šest meseci. Meni su sva tri fotografisanja bila specifična na svoj način, prvo koje je nekako sa najviše fotografija, drugo je bilo izuzetno nasmejano i zanimljivo, a poslednje (za sada) je iziskivalo najviše truda od strane nas kao rodjitelja, a posebno Smiljke sa druge strane objektiva. Svakako nećemo prestati sa slikanjem naše Lele, jer su ovakve uspomene zaista neprocenjive!

Nemanja, Lelin tata

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *