Uvod – fotoaparat i osnovni pojmovi

14/03/2023     Uncategorized    

Odabir opreme

Pokušavam da vam snimim uvodni video, međutim nakon dosta brisanja, kako ne bih dalje odlagala ovaj početni deo, odlučila sam da ipak napišem tekst. Nadam se da ću ovako biti jasnija. 🙂

Kada birate svoj fotoaparat kojim ćete fotografisati bebe, imajte nekoliko stvari na umu. Fotoaparati koje danas najčešće koristimo su DSLR i mirrorless aparati. Kako su drugi dosta skupi, a objektivi za njih još više, koncentrisaću se na DSLR. U donosu na veličinu senzora aparata, razlikujemo DX odnosno crop senzor aparate i FX, odnosno full frame aparate. Full frame aparati imaju senzor u veličini nekadašnjeg filma, a crop senzor aparati imaju otprilike 30 % manji. Full frame aparati se uglavnom koriste za profesionalne svrhe, a krop senzori su popularni među onima koji se fotografijom bave iz hobija. Mada, ukoliko odaberete dobar krop senzor i naučite da ga koristite tako da iskoristite njegov pun potencijal, i on se može koristiti i za posao. Prvih nekoliko godina mog profesionalnog bavljenja fotografijom (da ne pričam o celom fakultetu), i ja sam koristila takve aparate.

Osim veličine senzora, na kvalitet slike koju nam aparat može dati će uticati i broj megapiksela. Pošto sam godinama Nikon korisnik, umem vam preporučiti nekoliko njihovih opcija, prvo bih pomenula Nikon D5600, noviju verziju mog D5500 koji sam godinama koristila i sa kojim sam razvila posao- tako da najtoplija preporuka ide njemu. 😉 Taj aparat je veoma user friendly, ima touch screen, wifi i veoma je lagan. Druge preporuke za Nikonove crop senzor aparate bile bi D7500, D3500 ili D500.

Uz aparat treba vam što univerzalniji objektiv – sa kojim možete što više toga postići. Sigma i Tamron imaju povoljne opcije objektiva 17-50 f 2.8, obe sam koristila i sasvim su u redu. Objektiove slobodno možete kupiti i polovne, samo proverite da li je lepo očuvan, evo saveta o tome: https://www.youtube.com/watch?v=ND3nW6nu77w . Na taj način ćete uštedeti, a objektivi traju godinama, ne troše se brzo kao aparati i sasvim je ok kupiti ih polovne. Takođe, jednom kad odlučite da ga prodate, ako je lepo očuvan, možete isti novac dobiti i nazad za njega. 😉 Ono što posebno volim kod ovog objektiva je fiksna blenda od 2.8, koju objektivi koji se kupuju u kompletu sa aparatima nemaju. Raspon od 17 do 50 je vrlo praktičan, i dobro će vam doći za fotografisanje beba i dece, ali i super je da ga ponesete sa soboom kad putujete. Ovi objektivi su povoljni i nisu savršeni, i iako u radu sa bebama nisam imala problema sa njim, imala sam ih kada sam fotografisala krštenja, fokusiranje kada je sasvim “raširen” na 17 mm mu nije jača strana.

Možete umesto toga kupiti i fiksni objektiv (tako nazivamo objektive koji ne zumiraju) , samo imajte na umu koja je širina koja vam treba. Recimo 50mm je veoma univerzalni objektiv za korisnike full frame aparata, ali na krop senzor aparatu, zbog manjeg senzora, taj objektiv je zapravo 75mm. Pošto je senzor fullframe aparata veći 50%, tolika je razlika i u kadru koji će biti uhvaćen na objektivu. Zato je za crop sensor aparate objektiv od 35mm praktičniji odabir.

Podešavanja fotoaparata

Kako bi ste iskoristili maksimum od svog DSLR fotoaparata, najbolje je da ga ne koristite u automatskom modu. Aparat ne zna kakve su vaše preferencije i šta bi ste voleli da postignete, pa kako bi ste mu dali sugestije u tome, postoje modovi koji su poluautomatski, kao prioritet blende – apertute priority (na Nikon aparatima je označen kao A, a na Canon aparatima kao Av), prioritet ekspozicije – shutter priority (na Nikon aparatima S, a na Canon Tv). Pored toga postoji i sasvim manuelni mod, M, gde sami sve biramo.

No, hajde prvo da shvatimo šta znače ti pojmovi. Imamo tri osnovna faktora koja će odrediti koliko će svetla biti naša fotografija, i to su blenda, ekspozicija i iso. Možete pogledati i u videu: https://www.youtube.com/watch?v=Cfl067SQOg4

Blenda je otvor aparata kroz koji prolazi svetlo kada nastaje fotografija. U kreativnom smislu, koji nas zanima, blenda je zadužena za oštrinu i njome postižemo nežnost na fotografijama.

Velike vrednosti blende će dati fotografije na kojima je oštar naš model, a okolina mutnija, a male vrednosti blende će dati fotografije koje su u celini više oštre.

U fotografiji dece, uglavnom želimo da oštar bude naš model, a okolina što mutnija. Time modela “izdvajamo” od ostalog. Širom otvorena blenda se označava malim brojevima, a mala blenda velikim brojevima:

Ekspozicija je brzina kojom nastaje fotografija. Ukoliko fotografišemo nešto što se pomera, brze ekspozicije će “zamrznuti pokret”. Spore ekspozicije će učiniti da vidimo pokret, i da nemamo sasvim oštre fotografije. Vrednost ekspozicije označena je u delu sekunde, pa je recimo 1/500 petstoti deo sekunde. Kolika ekspozicija će nam biti potrebna da uhvatimo oštru fotografiju zavisi od toga koliko se model brzo kreće.

Ako vam je lakše sa videom:

ISO je osetljivost – i označava koliko će senzor biti osetljiv da primi svetlo. Što je ISO vrednost manja, npr 100, primiće manje svetla a mi ćemo imati oštriju fotografiju. Kada je ISO označen velikim brojem, kao npr 1600, aparat prima dosta svetla, ali mi dobijamo zrnastu fotografiju.

Sva tri parametra, blendu, ekspoziciju i iso, možemo pogledati ovde:

U fotografisanju bebe i dece, blendu ćemo podići (što je u podešavanjima mali broj blende), da dobijemo nežne fotografije na kojima je model oštar, a okolina manje. Vrednosti blende koje ja koristim za fotografisanje beba su 2.5 najčešće, ili 2.8. Kada fotografišem porodicu, blenda će biti manja, kako bi svi bili oštriji, recimo 4.5, 5.6. Ekspoziciju ću držati dovoljno brzom da uhvatim bebin pokret, i biče oko 1/200, 1/250. Kada fotografišem decu koja su brza i možda trče u parku, staviću je da bude još brža, npr 1/500. Ako fotografišem uspavanu bebu, pošto se model ne pomera, mogu je staviti i na 1/100. U odnosu na ove dve stvari, staviću ISO koji je potreban da dobijem dobro osvetljenu footgrafiju, ali paziću da nije previsok, kako ne bih dobila zrnastiju sliku nego što želim. Ukoliko imam izrazito mračnu scenu, pomeriću sva podešavanja po malo, da aparat primi više svetla, kako ne bih samo pomeranjem iso vrednosti izgubila mnogo na jasnoći fotografije.

U tome da dobro uskladim podešavanja, pomoćiće mi svetlomer koji je ugrađen na aparatu. Ako skala ode u minus, fotoaparat je podešen da pravi fotografije tamnije nego što treba, a ako ode desno, u plus, fotografije će biti suviše svetle. Svetlomer u fotoaparatu nije savršen, i dosta će nam pomoći ali neće nam uvek dati savršene odgovore, ali o tome narednom prilikom. 🙂

Kada počinjete sami da eksperimentišete sa ovim podešavanjima, super je da to radite u jednom od poluautomatskih modova, prioritet blende ili prioritet ekspozicije, kako bi vam aparat pomogao da dođete do dobrih podešavanja. Kada koristite prioritet blende, i sami određujete blendu, obratite pažnju na to koje vrednosti ostalih podešavanja vam daje. Kada prebacite fotografije na kompijuter i pregledate ih, primetite pri kojim podešavanjima vam se najviše dopadaju fotografije koje pravite.

Srećno!