Ovo je tema koja jednako pogađa i fotografe i njihove klijente. I jedni i drugi imaju snažne razloge da podrže svoju stranu, fotografi ideju da ne treba da predaju sve fotografije već samo odabrane i sređene, a klijenti bi voleli da dobiju sve. Posle povremenih pitanja od klijenata, odlučila sam da napišem tekst kako bih, nadam se, malo pojasnila našu stranu. Možda će poslužiti i drugim fotografima. 🙂

Dragi klijenti, prvo, verujte mi, ja vas potpuno razumem. Mogu da zamislim kako posle fotografisanja birate fotkice i prosto sve želite da imate. Na jednoj vaša beba gleda gore, na drugoj gotovo identičnoj, gleda dole, treća je malo bliži kadar, na četvrtoj napravila je sladak ljutit izraz lica, na petoj isto samo je i podigla rukice, itd. I vama su sve preslatke i želite da ih sve imate za uspomenu na sve predivne izraze i pozice koje vaša beba pravi.

Pa, zašto fotografi (to nisam samo ja već većina mojih kolega koji se profesionalno bave fotografijom) ne žele da vam daju sve fotografije?

Prvo, ono što je jako važno da shvatite je da je obrada deo kreativnog procesa. Kao što je za mene smišljanje scene, uklapanje boja, odabir garderobice, šivenje i pravljenje detalja za naša fotografisanja deo mog kreativnog procesa, tako je i obrada fotografije. Nije obrada samo “peglanje” kože, obrada je i (najvažnije) traženje tonova koji najlepše pristaju fotografiji, posvetljivanje ili potamljivanje cele fotografije ili određenih delova fotografije, menjanje boja na nekim delovima, dodavanje pozadine gde fali kako bi se napravila uverljiva atmosfera umesto da se vidi gde se završava scenografija itd. Bez svega toga fotografija jednostavno nije gotova. Bez obrade fotografija je kao skica za sliku koja još nije završena, već je samo započeta. Traženje neodabranih i neobrađenih fotografija je kao da odlazite u pekaru i želite da vam prodaju neispečen hleb. Kao da idete u restoran i tražite jelo sa menija, ali presno. Uglavnom pustimo svakoga da završi svoj posao, zar ne? 😉

Usput, bebe zaista često imaju osetljivu kožu, crvenila, tačkice, temenjaču, itd. Zar nije lepše da na fotografijama koje čuvate kao uspomenu ne dolazi do izražaja to već crte lica vašeg deteta? Ako ćete na ovo pomisliti “Al’ kako su ljudi nekada, bez obrade, to je prirodnije”, pa zaista nikada nije bilo bez obrade. Pre fotografije su istoj svrsi čuvanja uspomene na nečiji lik služile slike, a slikari su uvek malo idealizovali svoje klijente. Analogne fotografije su isto retuširane, samo četkicom umesto mišem. Znači fotošop kao ideja menjanja portetisanog lika nije ništa novo. 🙂

I kada pogledamo prosečnu staru fotografiju iz porodičnog albuma, pa ne vidimo baš teksturu kože na njoj i sve mane. Manje informacija imamo. Digitalna fotografija je preopterećena pikselima i kvalitetom, tako da se na portretima vide stvari koje se golim okom često ne primete ili slabije primete. Takođe, svetle okice, zavisi od svetla, često je teško uhvatiti i na fotografijama deluju tamnije. Tamno smeđa kosa često deluje kao crna. Nekada je obrada tu i da nešto učini prirodnijim, koliko god nelogično ovo zvučalo. 🙂

Znate kako kada se beba samo malo ogrebe, prvo se baš vidi pa onda za par minuta potpuno prođe? Aktivne bebice stalno se grebuckaju. Ili kako im koža nekada poprimi teksturu ćebeta ili vaše odeće, kada je dugo naslonjena? I te ogrebotibe i ta tekstura na koži nije nešto što beba inače ima, pa zašto bi smo na uspomenama koje pravimo ostavili uspomenu i na to? Često mi dođu na fotografisanje zabrinute mame jer su se bebice pre neki dan osule ili ogrebale.  Mala Luna ima savršenu kožu, ali je par dana, baš oko našeg fotografisanja, imala crvenilo na koži i ogrebala je čelo.

Zatim, profesionalne fotografije prave se u sirovom (raw) fotmatu. Kako bi prikupile što više informacija u svetlim i tamnim delovima i time nam dale više prostora za rad, ovakve fotografije su vrlo nekontrastne, ravne, ne baš reprezentivne. Jednostavno one nisu namenjene za upotrebu takve, već su takve da bi bile zgodne za obradu. Takođe, kada bismo vam predavali fotografije u raw formatu, ne biste ih mogli otvoriti jer najverovatnije nemate progam za to.

Ono što je meni jako važno je kvalitet a ne kvantitet. Radije ću vam predati ograničeni broj fotografija koje sam obradila i koje su zaista super i predstavljaju moj rad u dobrom svetlu, nego gomilu sličnih nezavršenih fotografija. Ipak, ovo je neki životni i profesionalni princip, i ne moramo se svi slagati oko toga. I to je sasvim ok. Svako od nas radi na onaj način u koji veruje. Postoje i fotografi koji rade po drugačijim principima.

Mi, fotografi, navikli smo da imamo prostora za greške u digitalnoj fotografiji. Nekada kada fotografišemo znamo da nemamo dovoljno pozadine, nešto nam upada u kadar ili nemamo dovoljno svetla i namerno napravimo tamniju fotografiju. Jednostavno, mi računamo da imamo prostora da popravimo fotografiju u obradi i uglavnom se ni ne opterećujemo da je uhvatimo baš savršenu. Nekada to i nisu greške, već namerno tako podešen aparat da da sliku tamniju nego što želimo da bude, jer znamo šta obradom želimo da uradimo (npr kada želimo da imamo detalje i u svetlim i tamnim delovima fotografije, uslikaćemo tamnije, kada nemamo dovoljno svetla uslikaćemo isto tamnije pa posle posvetliti…).

Poslednje i možda najosetljivije, moje cene su formirane u odnosu na broj fotografija koji vam dajem. Svaki paket podrazumeva određeni broj fotografija koji dobijate u knjizi i u digitalnom obliku (na cd) i 5 čestitkica. Paketi idu od 14 fotografija pa nadalje. Nema ograničenja. Znači, moja cena za paket od 14 fotografija podrazumeva knjigu sa 14 fotografija, cd sa 14 fotografija i 5 čestitki. Ne i sve ostale neobrađene fotografije, njih 100-200 ili koliko već. Bila bi drugačija cena za paket sa tolikim brojem fotografija. 🙂 Ukoliko želite više fotografija možete uzeti veći paket. Ukoliko vam je budžet ograničen, nije li lepše dobiti manji broj stvarno lepih i profesionalnih fotografija, nego puno nezavršenih? Ne znam za vas, meni jeste. Većini mojih klijenata jeste. Ako vama nije, i to je skroz ok, samo onda predlažem da nađete nekog fotografa sa kojim imate sličnije mišljenje i sa kojim ćete se bolje razumeti. Jer, svima nama je važno da naši klijenti budu zadovoljni. Zato mi je važno da vam dam ove informacije. Neki fotografi zakazuju fotografisanja na pola sata, i predaju vam veći broj fotografija. Ja ne zakazujem više od jednog fotografisanja na dan, kako bih imala maksimalno koncentracije, snage i kreativnosti za svako fotografisanje, i kako vas ne bih vremenski ograničavala. Naša fotografisanja traju u proseku 3 sata (sa bebama, kraće sa decom).

Nadam se da sam vam malo približila moje razloge za odluku da ne predajem klijentima neobrađene fotografije. Nije mi ideja bila da vas u bilo šta ubedim, već da vam objasnim šta ja mislim i zašto radim kako radim. Mame čije bebe sam slikala znaju sa koliko pažnje i ljubavi radim svoj posao i gledam na svaki detalj. Zato mi je važno da i na fotografijama koje vam predam svaki detalj bude kako treba, a na neobrađenim fotografijama to jednostavno nije tako. 🙂 Mi fotografi kritičniji smo prema svom radu od naših klijenata, ali verujem da je to ono što nas čini profesionalcima. I, ponavljam, razumem i vaš ugao i znam da vama svi ti detalji nisu toliko važni kao nama. Ali zato i pravite fotografije svojih bebica svakodnevno, raznim aparatima i telefonima, i to je sjajno. Ali ovo je malo drugačija vrsta usluge, u kojoj ne pravimo pregršt slika za porodični album već pravimo jedan, po broju slika manji album, sa umetničkim fotografijama.

Nisam prva koja je o ovome pisala, jer predavanje svih, neobrađenih slika je često pitanje, tako da ima i dosta drugih tekstova na istu temu, neki su možda i jasniji 🙂

https://medium.com/calebkerr/the-value-of-a-professional-photographer-or-can-i-have-all-the-unedited-photos-1e8dc9980a29

https://fstoppers.com/business/how-explain-why-you-dont-provide-your-raw-photos-129293